Toplotna pumpa je verovatno najveća energetska revolucija u stambenom grejanju za poslednjih 30 godina. Princip nije nov (frizider radi suprotno), ali tehnologija i cene su konačno na nivou koji je smislen za većinu kuća.
Dva glavna tipa za rezidencijalnu primenu rade na različite načine i imaju različite prednosti. Pre nego što birate, vredi razumeti koja je bolja za vašu kuću i sistem grejanja.
Kako toplotna pumpa radi
Toplotna pumpa „pumpa" toplotu iz spoljnog vazduha u kuću. Zvuči nemoguće zimi kad je napolju -5°C, ali fizika to dozvoljava. Sve dok je spoljni vazduh topliji od apsolutne nule (-273°C), tu ima toplotne energije koja se može iskoristiti.
Kompresor i freon transportuju tu toplotu kroz sistem. Električna energija se ne pretvara u toplotu (kao u električnoj peći), već se koristi da se pumpa pomera toplotu. Zato 1 kWh struje daje 3 do 5 kWh toplote.
Vazduh-voda toplotna pumpa daje toplu vodu koja ide u postojeći sistem centralnog grejanja (radijatori ili podno grejanje). Postojeća kotlarnica se zamenjuje kompaktnom jedinicom, ostatak sistema (radijatori, cevi) ostaje isti.
Vazduh-vazduh sistemi
Klima sa funkcijom grejanja. Spoljna jedinica izvlači toplotu, unutrašnja izduvava topao vazduh direktno u prostoriju. Iste jedinice su zapravo klime sa „heat pump" funkcijom.
Prednost: relativno jeftina instalacija, brzo zagreva prostor, savršeno za stanove gde već imate ili planirate klimu.
Mana: greje samo tamo gde je instalirana, distribucija toplote je suvljia (manje udobno od podnog grejanja), efikasnost pada značajno kad spoljna temperatura padne ispod -10°C.
Vazduh-voda sistemi
Spoljna jedinica isto izvlači toplotu iz vazduha, ali unutrašnja jedinica daje toplu vodu (40 do 55°C za radijatore, 30 do 40°C za podno grejanje). Voda cirkuliše kroz postojeći sistem centralnog grejanja.
Prednost: koristi postojeću infrastrukturu (radijatori, podno grejanje), daje istovremeno grejanje i toplu sanitarnu vodu, ravnomerna distribucija toplote po celoj kući.
Mana: veća početna investicija, instalacija je složenija. Kuće sa starim radijatorima često zahtevaju zamenu nekih radijatora većim modelima jer toplotna pumpa radi na nižoj temperaturi vode od gasnog kotla.
Stari radijatori projektovani za visoke temperature (70 do 80°C) ne rade efikasno sa toplotnom pumpom koja daje 50 do 55°C. Pre prelaska na sistem proverava se da li radijatori imaju dovoljnu površinu, ili se zamene većim modelima.
COP koeficijent i šta on znači
COP (Coefficient of Performance) je odnos toplotne energije koju pumpa daje i električne energije koju troši. COP od 4 znači da 1 kWh struje proizvodi 4 kWh toplote.
COP pada sa padom spoljne temperature. Na +7°C, COP može biti 4.5. Na -10°C, isti uređaj ima COP 2.2. Modeli sa „enhanced low temperature" tehnologijom drže COP iznad 3 do -20°C.
Za Srbiju, ciljajte uređaje sa SCOP (sezonski prosečni COP) iznad 4.0 za vazduh-vazduh, iznad 3.5 za vazduh-voda. To je realna garancija isplativosti grejanja.
Cena, podsticaji, povraćaj
Vazduh-vazduh (klima sa grejanjem) za stan od 60 m²: 100.000 do 250.000 dinara sa ugradnjom, zavisno od kapaciteta i brenda.
Vazduh-voda za kuću od 120 m² sa postojećim grejanjem: 500.000 do 1.200.000 dinara sa kompletnom instalacijom.
Podsticaji 2026: do 350.000 dinara po domaćinstvu za zamenu starog grejanja toplotnom pumpom, kroz konkurs lokalne samouprave. Procedura traje 2 do 4 meseca.
Povraćaj investicije: 4 do 7 godina sa podsticajem za vazduh-voda u kući koja je ranije grejana gasom ili drvima. Za vazduh-vazduh u stanu sa električnim grejanjem, povraćaj može biti i pod 3 godine.
Protecto za toplotne pumpe
Predlažemo sistem prema vašoj kući, statici, postojećem grejanju i budžetu. Sertifikovana instalacija sa kompletnom papirologijom za podsticaje. Brendovi sa kojima radimo (Daikin, Mitsubishi, LG, Panasonic) imaju razvijenu servisnu mrežu u Srbiji.
PROTECTO — SRBIJA
Toplotna pumpa za vaš dom
Procena objekta, izbor pravog sistema, kompletna ugradnja sa papirologijom za podsticaje i garancijom.
Zatražite ponudu